Песник широког замаха, изузетниџ лирских домета и велике осећајности. МИРОСЛАВ АНТИћ МИКА 1932 – 1986.г

И сам дугогодишњи члан извиђачке одрганизације о извиђачима је рекао:

Можда ниједан психолог неће успети да обајсни зашто су извиђачи листом добри људи. Ту нема правила, нема рецепта, ту постоји клима, нешто што формира и свест и савест, нека посебна топлина, нека лепа светлост у очима.

Бити извиђач, то значи у самом себи бити здрав, обичан, праведен, сањар, поета и друг. У овој свеопштој јурњави за егзистенцијом, у овим екцесима који ту и тамо захватају младе, извиђаци су она бела страна младости.

  Мирослав Мика Антић (14. март 1932, Мокрин – 24. јун 1986, Нови Сад) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима – био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

После матуре, пре него што је постао познат, радио је у техници панчевачког Народног позоришта, а 1951. године почео се бавити новинарством у листу Панчевац. Прешао 1954. у Нови Сад и запослио се као новинар у Дневнику, радећи једно време у издању средом – Новосадском дневнику, до 1959. године.

Више од годину дана био у Београду уредник Пионира (1959 – 1960). По повратку у Нови Сад 1961. постаје члан редакције у Издавачком одељењу Форума, а од 1962. до пензионисања (због болести) – новинар у новинској Издавачкој кући Дневник – сарадник културне рубрике и слободни репортер у листу Дневник, главни уредник ревије за џез и забавну музику Ритам (1962 – 1965), обновио и радио као главни уредник Невена Чика Јове Змаја (1979), као сценариста и редитељ радио на документарним и играним филмовима, а као сликар насликао импресивну галерију слика (уља, колажа) и самостално излагао у Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Кикинди, Мокрину.

Према његовим стиховима компоновао је више забавних песама које су биле запажене на фестивалима.

Сем књига за одрасле, објавио је и књиге песама за децу: „Плави чуперак“, „Гарави сокак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“, „Оловка не пише срцем“, „Птице из шуме“, „Тако замишљам небо“…

Песник који је својом поезијом и сликар који је својим уметнички радом оставио неизбрисив траг. Био је свестрани уметник, песник, сликар, сањар и боем, особеног животног и стваралачког стила.
Умро је 24. јуна 1986. године у Новом Саду.