Прве недеље у фебруару запутили смо се од улаза у Раковац до Манастира Раковац преко брда Салаксије, око 4,5 км шетње. На старо место, али новом стазом. Посетили смо манастир који је по сачуваном старом спису сазидан у 15. веку и цркву посвећену светом Козми и Дамјану. Пошто смо презалогајили и окрепили се продужили смо у Бели мајдан. За нове чланове је то била изванредна авантура, истражијући дворане ископина. А посебну пажњу привукао је цртеж на плафону мајдана. Ко ли је то нацртао?
Место је јако згодно јер на безбедан начин можемо да вежбамо паљење ватре. Овог пута смо правили експеримент. Једна група је правила ватриште са базом од сламе, друга са базом од борових иглица и трећа од лишћа. Хтели смо да видимо која ће се најлакше упалити и разгорети. Све три ватре смо успели да упалимо са мање или више труда али она са сламом је из прве планула и одржала се. Да не буде да ватра узалуд гори нашиљили смо штапиће и пекли слезове колачиће, а једна екипа је направила огњиште где су кували чај. Био је одличан. Друштво су нам правили пси које су неодговорне газде оставиле у шуми и били су прилично гладни. Али како извиђачи помажу животињама ми смо наше сендвиче поделили са њима.
На крају смо имали демонстрацију како се праве носила од шаторског крила. Гране које смо успут нашли су одлично послужиле и „рањеник“ је успешно збринут.
