Још једном се показало да иако поново дођемо на исто место, оно није исто, ми нисмо исти и дођу „неки нови клинци“. У Багер бару је стигао пар бизона да отпочне остварење сна локалних заљубљеника, да се на овом простору прикажу старе, аутохтоне врсте животиња у праисторијској насеобини.
После успешно подигнутог табора, где је већина први пут подизала шаторе, допринели смо том сну довршавајући претходно започете куће од блата. Полетарци су уживали справљајући смесу од земље, сламе и воде и вешто наносили на зидове. Прави мали мајстори. Један се већ изјаснио да ће бити зидар кад порасте. Друга екипа је припремила мамце и пецаљке и сјурила се на обалу баре. У једном тренутку се чуо врисак. Риба је уловљена. Јес’ мала , али је риба. За то време трећа екипа је тражила благо по путним знацима и решавала загонетна питања. Награда на циљу је била да одмере вијуге у партији шаха. Хвала домаћину што нам је то омогућио. Екипе су се ротирале по активностима како би сви искусили понуђено.
После ручка смо одморили уз учење извиђачке песме „Барамба“, а са Бобијем врсним градитељем кућа разговарали о томе како су уопште настале куће и зашто неко прави од блата, а неко од дрвета или камена. Размрдали смо се уз разне извиђачке игре и увежбавали културно забавни програм- бајке.
Пошто је био јак ветар овог пута је изостала логорска ватра, али смо уживали у предивној вечери обасјаној месечином. Није нам сметала да јасно видимо Велика и Мала кола, Северњачу, Касиопеју.
Нови дан је донео нове изазове. Паковање шатора нам је теже пало него подизање. Пошто смо нахранили бизоне извели смо припремљени културно забавни програм- Снежана и неколико патуљака са чудним спасавањем Снежане, Црвенкапа са шкрипавим орманом у који се бака сакрила и дуплим ловцима, Розе и црни фламингоси и добра вила, Принцеза и змај који воли бурек су нас насмејали до суза.
Спремни смо били за полигон спретности после кога смо научили како да употребимо извиђачку мараму у првој помоћи.
Дошло је време да се растанемо од бизона, лабудова, птичица које су нам све време певале, али и од предивних домаћина који су нам спремали оброке и помогли у реализацији програма.
Велико хвала Железници Србије која је додала вагон на редовној линији воза и обезбедила додатни аутобус до и од ранжирне станице.
