Овај викенд су старији извиђачи имали излет на Фрушкој гори. План је био да се аутобусом оде до Поповице, те одатле до Иришког венца, па до Парагова и одатле аутобусом назад за Нови Сад. Рута је била дугачка око 11 километара на чијем крају је било планирано печење роштиљ кобасица.
Успут смо обишли, Орлово бојиште, Перину пећину, меторолошку станицу која је бомбардована 9. На Иришком венцу, смо видели 7 веома лепих, слатких и умиљатих маца којима нисмо могли да одолимо, а да их сви не помазимо, након њих смо стали крај споменика Слободи и одали почаст палим борцима рецитовањем пар партизанских стихова.
Затим је био план да се иде планинарском стазом до Парагова, али пошто смо ми извиђачи и знамо како да се снађемо у простору, одлучили смо да идемо „пречицом“. Као што то често бива, та пречица није била пречица, али нам је омобућила да уживамо у лепоти и тишини шуме. На том путу смо наишли на дебло које је пало преко гребена потока, те су се они смели одважили да пређу преко њега.
Место за роштиљ смо одлучили да буде поред ловачке чеке, јер нам је она одавала утисак табора. Ватра се брзо запалила, кабасице још брже испекле, а најбрже су биле поједене. Када смо кренули ка Парагову мрак је полако падао, тако да смо били у трци с њим, коће пре, ми стићи или он пасти. Мрак је победио, али то нас није спречило да истим темпом наставимо даље.
На аутобус смо стигли као што је и било планирано, те смо успели да испошујемо и сатницу, иако смо имали разна скретања са пута услед занимљивости.
