Овог пута на излет су ишли само старији, на жалост не комплетни, са циљем учвршћивања тимског духа и осамостаљивања. До сада нисмо били у Бегечкој јами тако да је за све нас то била авантура у непознато.
Природа је прелепа , али нисмо били спремни за комарце, јер је био јако топао дан и нисмо их очекивали у толиииком броју. Рекорд је 21 ујед за само десетак минута проласка кроз шумицу. Али нисмо се дали омести. Разгледали смо језерце, ослушкивали птице којих кажу овде има око 150 врста, видели жабице, међу којима и заштићену Гаталинку. Наука каже да је ово главни репродукциони центар водоземаца и гмизаваца. Једног смо успут срели, али згаженог L . После добре шетње и обиласка „Чарде код Барше“ где смо видели како се у Дунаву пере тек убрана шаргарепа у решеткастојм кавезу , сместили смо се на самој обали иза „Чарде на јами“ где смо се поделили по водовима и свако је упалио своју ватру, зашиљио штапове и испекао кобасице које смо смазали са „Решковим“ лепињама, паприком и краставцима, мада нас је мамила и рибља чорба из чарде.
У периоду опуштања после ручка испланирали смо промотивни сусрет за нове чланове. Нисмо одолели да се превеземо скелом до Баноштора и другим путем вратимо кући.