У недељу смо били на излету на Фрушкој гори од Парагова до Поповице, а верали смо се као на Сувој планини.
„Уклети“ каменолом је био прави изазов и задовољство. Био је потребан тимски рад да бисмо савладали све успоне. На путу кроз шуму, млађе чланове смо научили да препознају лековито и јестиво биље, а зреле плодове дрењине смо набрали за чај.
Старија екипа је отишла испред да припреми огледне типове ватришта на видиковцу, док је млађа група одморила у испред палнинарског дома „Орлово гнездо“. Уживали смо у прелепом погледу док су се „витезови“ надјачавали моткама, пардон – „мачевима“ J.
На видиковцу нас је освежио ветар који је добро дошао, јер је било јако топло. Научили смо како се зауставља крварење и пржа прва помоћ, ако смо се повредили и како транспортовати повређеног.
На путу ка Орловом бојишту смо се поново раздвојили, јер су старији имали задатак да нађу пећину и тамо запале ватру, док су млађи ишли другим путем на врх Орловог бојишта, где смо се окрепили и научили дивну песму СМОКИ. Као и обично занесемо се и онда журимо ка аутобусу, а успут се орила „Барамба“, „Милка модроока“, „Извиђачка ми смо чета“, „Жика Мика“.
На Поповици смо одиграли игру са штаповима вежбајући равнотежу док смо чекали аутобус да нас одведе до жељно очекиваног сладоледа.
