Епидемиолошка ситуација нас је омела да табор буде у пуном сјају и бројном стању. Одржан је на безбеднијем месту и уз све мере заштите у складу са препорукама.
На ободу Нишке бање на предивном терену коњичког клуба са нашим домаћинима из Ниша које нисмо видели скоро годину дана провели смо 9 незаборавних дана. Све активности су се спроводиле на отвореном уз главну тему- „Бела грива“.
Поносни смо на савладаној вештини одржавања у седлу уз понеки елемент акробатике. Поред школе јахања и редовног уређења табора патентима од дрвета, обучавали смо се у веслању кајака и чамца на реци ишли у потрагу за благом до врха Коритника, освојили вештарства сигналисте, чувара природних ресурса, познаваоца лековитог и јестивог биља, прву помоћ, пецароша, курира, били друштвено корисни очистивши од корова школско двориште, одговорили на изазов и попели се на ТРЕМ (врх Суве планине), верали се на стени у прелепој Јелашничкој клисури, од Неше Травке сазнали мале тајне кувања уз коришћење специфичних лековитих биљака, а уз вешто руковођење куварице сами спремили уштипке од тиквица и куглице од пилетине за вечеру.
Веселе су биле вечери уз маскембал у складу са темом табора и логорске ватре, а знање о коњима и извиђачким темама смо проверили на квизу.
Време је пролетело, а на крају је било и суза због растанка. Са табора смо изашли оснажени новим знањима и вештинама, подигли кондицију и имунитет и свакако богатији за нова пријатељства и искуства
