Извиђачи ОИ Мика Антић желели су да и по киши упознају свој град. Кабанице и чизме су омогућиле да нам киша не смета у извршавању наших задатака. Полетарци су препознавали различито дрвеће, учили саобраћајне знаке, тражили благо које су сакриле млађе планинке, а стазу означиле путним знацима. Затим су направили чамчиће и сакупили кишницу у флашице како би касније погурали те чамчиће, јер је киша престала. Млађе планинке и извиђачи су решавали шифроване поруке, били репортери, научили доста о знаменитостима Новог Сада, уживали у тимском раду. Најзанимљивије је било наћи илегалца, ступити у контакт лозинком и преузети нове задатке. Киша је поклекла пред упорним извиђачима тако да је други део стазе био још пријатнији.
